Konsultacijama sa
stručnom javnošću iz oblasti predškolskog i osnovnog obrazovanja, koje su
održane u Beogradu 13. februara, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog
razvoja predstavilo je deo okvira nove Strategije za razvoj obrazovanja do
2027. godine. Cilj konsultacija, koje će u narednom periodu biti održane u
nekoliko gradova Srbije, o svim nivoima obrazovanja, jeste da se predstave strateški
prioriteti, ključne promene u odnosu na prethodnu Strategiju, kao i novine koje
će budući okvir doneti.
Vaspitači, učitelji,
nastavnici, direktori škola, predstavnici Nacionalnog prosvetnog saveta,
nastavničkih fakulteta, sindikata, stručnih društava i međunarodnih partnerskih
organizacija, koji su se u velikom broju odazvali pozivu ministarstva, dobili
su mogućnost da sugestijama, predlozima i komentarima unaprede budući dokument,
ali i da zatraže detaljnija objašnjenja pojedinih predloga rešenja.
Ministar Mladen
Šarčević kao prioritete u ovom segmentu strateškog okvira naveo je povećanje
obuhvata predškolskim obrazovanjem dece urasta između 3 i pet i po godina, uz
očekivanje da će u narednih pet godina biti dostignuto 95%. Pripremnim
predškolskim programom već sada je obuhvaćeno 97% dece.
„Novu koncepciju
predškolskog vaspitanja i obrazovanja „Godine uzleta“, koja je kao
pilot projekat uvedena u tri ustanove, UNICEF je ocenio kao jednu od tri
najbolje u Evropi. Sada se sprovode reforme čiji je cilj povećanje
obuhvata dece unapređenjem prostornih kapaciteta, većim angažovanjem lokalnih
samouprava na promociji ovog nivoa obrazovanja i savremenim pristupima“, izjavio
je ministar.
Osim povećanja
obuhvata na svim nivoima obrazovanja, u fokusu nove strategije biće razvoj
ključnih kompetencija učenika, osnaživanje i razvoj ljudskih resursa i
osavremenjivanje nastave i uslova u kojima se ona odvija. Predstavnici Ministarstva
prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Zavoda za unapređivanje obrazovanja i
vaspitanja i Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja
predstavili su najvažnije oblasti kroz koje će se ostvarivati prioriteti.
Državni sekretar Anamarija Viček predstavila je program za manjine, reafirmaciju vaspitne uloge škole i e-obrazovanja, inkluziju kao i obrazovne politike zasnovane na podacima. Pomoćnik ministra Milan Pašić govorio je o metodologiji izrade strategije, dopunskoj nastavi u inostranstvu kao i o povećanju obuhvata i smanjenju osipanja. Posebni savetnik ministra Gordana Kosanović istakla je značaj inicijalnog obrazovanja zaposlenih, dok je Jasmina Đelić načelnik Odeljenja za koordinaciju rada školskih uprava predstavila jednosmenski rad, samo i eksterno vrednovanje i nove strandarde.
Direktor Zavoda za unapređivanje obrazovanja i
vaspitanja Zlatko Grušanović govorio je o profesionalnom razvoju zaposlenih i
novim resursima, a savetnik ministra za digitalizaciju u obrazovanju Katarina
Aleksić o razvoju digitalnih kompetencija učenika i nastavnika i na taj način
jačanju digitalnih kapaciteta ustanova. Direktor Zavoda za vrednovanje
kvaliteta obrazovanja i vaspitanja Branislav Ranđelović i zamenik direktora
Gordana Čaprić predstavili su praćenje i evaluaciju ocenjivanja, nacionalnih
testiranja i malu maturu kao i kompentencije i programe.
Značajnu podršku
u sprovođenju reforme obrazovanja Srbiji pruža i Evropska unija, koja je prepoznala
važnost obrazovanja za rešavanje društvenih i ekonomskih izazova. Jedan od
značajnih elemenata te pomoći je i podrška izradi novog strateškog okvira za
razvoj obrazovanja, koji je predstavljen.
